Журнал Ҳаракат №5 (32) 2001. Кечагина утган кунларимиз
«БИРЛИК»НИНГ ИНТЕРНЕТДАГИ САХИФАСИГА ЁЗИЛГАН ФИКР-МУЛОХАЗАЛАР
Дворцовый переворот в Узбекистане?
Аскар: На прошлой неделе даже самая “лояльная” по отношению к режиму И.Каримова российская “Независимая Газета” опубликовала критическую статью Ю.Егорова об увольнении главного редактора “Ташкентской Правды” Ало Ходжаева. Вот как характеризует А.Ходжаева автор статьи: “Человек он в республике популярный, хорошо известный своими смелыми публикациями”.

Кто же такой Ало Ходжаев на самом деле? В старые “добрые” советские времена, при Мусаханове он был секретарем Ташкентского обкома партии по идеологии, под руководством печально известной узбекской “железной лэди”, Раъно Абдуллаевой, активно участвовал в преследованиях любых проявлений инакомыслия и религиозности, особенно в годы Андропова. Успел он отметиться и в кругах кремлевской марионетки Бабрака Кармаля в Афганистане, куда его направили в качестве главного политического советника. Видимо, хорошо постарался, если судить по факту, что в Афганистане А.Ходжаев дослужился до звания полковника (интересно только, какого рода войск?). Да, кстати, отец его, Максум Ходжаев, был чекистом в 30-40е годы, и он, надо полагать, не стоял в стороне, когда преследовали и убивали без суда и следствия. Любопытно, знали ли эти факты из биографии А.Ходжаева его коллеги по “Ташкентской Правде”? Вряд ли он поместил свою биографию на тот знаменитый стенд.

А теперь подумайте о причинах “строптивости” новоиспеченного “демократа” А.Ходжаева. Вот цитата из “Независимой Газеты”: “Тем не менее "Ташкентская правда" умудрялась публиковать достаточно острые статьи, поднимать такие темы, за которые не решались браться другие издания.” Действительно, А.Ходжаеву дозволялось кое-что, чего другим не было дано. Но объяснялось ли это лишь “принципиальностью” А.Ходжаева, или же были какие-то другие подоплеки? Может, его родословная подскажет что-нибудь?

Итак, женат Ало Ходжаев на сестре Тимура Алимова, который в те же старые времена был председателем Ташоблисполкома. Кто такой Т.Алимов сегодня? – это ключевой госсоветник Президента И.Каримова по кадрам. Может, он и “подсказал” А.Ходжаеву, по-родственному, программу действий? Ведь маловероятно, что Ходжаев, прекрасно разбираясь в правилах “дворцовых” интриг, осмелился бы “подставить” столь влиятельных родственников. И вряд ли он стал бы рушить карьеру своему зятю, Улугбеку Ишанходжаеву, недавно назначенному заместителем посла Узбекистана в США.

А, может, причины, объясняющие действия А.Ходжаева, кроются еще глубже?

Вернемся к родословной. Т.Алимов, помимо того, что он в родстве с А.Ходжаевым, является еще и сыном сестры Гафура Гуляма. Другой представитель клана, президент Академии Наук Узбекистана Бехзод Юлдашев – двоюродный брат Т.Алимова, сын младшей сестры Г.Гуляма. Кроме того, он еще и женат на своей двоюродной сестре, дочери Г.Гуляма. Министр Обороны Узбекистана Мирзакадыр Гулямов, сын Г.Гуляма, женат на сестре Б.Юлдашева, т.е. своей двоюродной сестре.

Другие, менее значительные имена из этого “клана”: Хандамир Гулямов, декан истфака Таш. Университета и Дилором Алимова, директор Института Истории АН Узбекистана, сестра Т.Алимова. Возможно, список можно продолжить.

После всего вышеизложенного невольно напрашивается мысль: а не сыграл ли А.Ходжаев роль “троянского коня”? Не был ли он “подсадной уткой” в крупной “охоте” клана за власть. Терять ему нечего: уже за 60 – вот и вызвал огонь на себя.

Сегодня и в Узбекистане все прекрасно понимают, что Каримов уже исчерпал себя: его обещаниям начать экономические реформы перестали верить даже на Западе, а строптивость его характера давно раздражает своенравного российского президента Путина. Остается только убрать Каримова и, ничего не изменив, поставить у власти кого-то нового, более удобного для России, который бы продолжил “доить” Запад своими обещаниями демократии и реформ. В описанном сценарии в эту роль вписывается Тимур Алимов.

Назревает дворцовый переворот?

- Thursday, July 26, 2001 at 11:53:04 (MSD)


Афгонистон вокеалари хусусида мунозара
Исми курсатилмаган одам: Хеч кимнинг фикри йукми? Бугун Узбекистонда булиб утаётган вокеаларга фикр билдиришдан купчилик чучимокда. Бирок, бу вокеаларга Эрк ва Бирлик мутлако фикр билдиришлари шарт. Чунки, сиёсий бир партия булар. Хеч булмаса, эширишгандир, бугунги ББСнинг узбекча эшиттиришида Тохир Йулдошев Толибон билан бирга эканлигини очик ва равшан килиб айтди. Хуш, мухолифатнинг бунга муносабати кандай? Сафи кайси томонда? Ёки сукут аломат-и ризоми?
- Wеdnsday, October 10, 2001 at 03:39:49 (MSD)



Абдурахим Пулат. E-mail: polat@birlik.net . Нега Бирлик ва Эрк охирги вактда булаятган, хусусан Афгонистон атрофида булаятган вокеаларга муносабат билдирмайдилар деганда, хархолда Эрк назарда тутилган булса керак. Чунки, бизнинг муносабатимиз 27 сентябрь Баёнотимизда берилган. Тугри, уни бироз мавхум, деб айблаш мумкин. Лекин диккат килинг, хамма давлатларнинг, хатто АКШнинг баёнотлари анчагина мавхум. Факат оммавий ахборот воситаларигина кескин иборалар билан хамма нарсани бичиб битирмокдалар. Вазият эса анча мураккаб. Минг афсуски, бу вазият мухолифат доираларида мухокама килинмаяпти. Менимча бунинг сабаби – шаркона айёрлигимизда, тугририги куркоклигимизда. Хамма натижани кутмокда.

Бизнинг Баёнотдаги баъзи нукталарга, балки жуда аник куринмаётган нукталарга ургу бермокчиман. Бизга кура, истасак-истамасак хам бикинимизда булаятган урушдан четда турмаслигимиз керак. Хатто харбий кучларимиз у ердаги урушда иштирок этиши керак. Абдурашид Дустимга ёрдам бериш воситасийла у ердаги нуфузимизни орттиришга интилишимиз керак.

Афгонистонда бизга дуст, дунёвий, баркарор тузум урнатилса, Узбекистон хукуматининг демократия ва иктисодий ислохатларга йул беришдан бошка иложи колмайди. У хозир АКШнинг ёрдами билан хам ислохатларсиз иктисодий бухрондан чиколмайди. Уни бир нарса узок вакт мустахкамлаб туриши мумкин. У хам булса - реал кучга эга булмаса хам назарий хавф солиб турган ислом экстримизми ва бу назарий хавф туфайли хукуматга маълум маънода хайрихохлик килаятган Гарб давлатлари.
- Thursday, October 11, 2001 at 06:53:50 (MSD)



Зaфaрмирзa. E-mail: ishakov@s2i.net

Coмментс: Aбдурaхим aкa! Дaдил фикр билдиргaнингиз учун рaхмaт, мен сиз aйтгaн гaплaрингизни куллaб куввaтлaймaн. Хoзирги нoзик вaзиятдa кимдa ким уз фикрини билдирсa, кейинчaлик бoшигa кaлтaк булиб тушиши мумкин. Шунинг учун мутлaкo купчилик индaмaй утиришни мaкул куришaяпти.
- Thursday, October 11, 2001 at 20:55:11 (MSD)



Нурбек: Шу нaрсa мaълум-ки, бугун гaпириш жaсoрaт тaлaб килaди. Абдурахим аканинг Aбдурaшид Дустум хaкидaги фикрлaри жудa хaм мaксaдгa мувoфик. "Эрк"ни кoрaлoмoкчи эмaсмaн aммo, бугун уз пoзициялaрини aйтишдa тaрaддуд килaятгaнлaрини тушуниш мушкул. Бaлки бошка жoйлaрдa булсa хам овoзлaри чикиб кoлaр улaрнинг. Хoлбуки, жимжитлик, мунoсaбaт билдириш хисoблaнмaйди! Бугун Абдурaшид Дустимни хеч булмaгaндa фикрaн куллaб-кувaтлaшимиз тугри йул булсa керaк, деб уйлaймaн. Тoлибoнгa келсaк, жудa мaъсум инсoнлaр деб aслo уйлaмaймaн. Улaр кудрaтни уз куллaригa oлиш учун (Пoкистoннинг ёрдaми билaн) курaш бoшлaшганда узбек aслли булгaнлaргa утa инсoфсиз, вaхшийчa муомaлa килгaнлaрини билaмaн. Тoлибoннинг турклaргa нисбaтaн булгaн нaфрaти oшкoр!!

Бугун Абдурaшид Дустим вa тaрaфдoрлaри бу тaхкирлaшнинг шууридa, бу бир миллий курaшдир. Орзу килaрдимки, Узбекистoн Тoлибoннинг дук-упуписaлaридaн куркмaсдaн, Туркистoннинг бир булaги булгaн бу тупроклaрдaги кaрдoшлaримизгa хеч иккилaн-мaсдaн ёрдам кулини узaтсин.

Абдуaшид Дустимга миллий курaшидa oмaд ёр булсин, деймaн.
- Thursday, October 11, 2001 at 11:12:49 (MSD)



Исми курсатилмаган одам: Пулaтoв-ку мaълум oдaм. Бу Нурбек ким? Бу сaхифaдa бaъзaн узбеклaрни хaкoрaт этгaн сузлaр фoйдa булaрди. Ушaндa мен жудa тaжaнг булиб куйинaрдим. Aммo бугун Пулaтoв вa Нурбеклaрнинг фикрлaрини укиб, бу миллaтни хaкикaтдaн Aллoх ургaн экaн, дегaн хулoсaгa келдим. Aфсус, мен хaм Пулaтoв вa Нурбек миллтидaнмaн. Бизгa фaкaт Кaримoв кaби жaллoдлaр бoшлик булиши керaк куринaди.
Thursday, Ocтober 11, 2001 at 17:27:37 (MSD)



Хa, янa бир нaрсaни aйтишни унитибмaн. Пулaтoв бизни куркoкликдa aйблaмoкчи. “Бирлик"чилaр уз бaёнoтлaрини 5 киши хaм укимaйдигaн бу сaйтдa билдирдиб мaктaнмoкдaлaр. Рaисимиз Мухaммaд Сoлих ЭРКнинг мунoсaбaтини Тoлиблaр гaлaбa билaн Мoзoри-Шaрифгa киргaн куни, яни 5 йил aввaл минглaб узбеклaр эшитaдигaн Oзoдлик рaдиoси oркaли билдиргaн. Мaнa у кишининг сузлaри: "Тoлиблaр Мoзoри-Шaрифни oлгaч, бу ердa бaркaрoрлик юзaгa келaди вa нихoят ерлик узбеклaр хурриятгa эришaдилaр. Тoлиблaр шaриaт дaвлaти курмoкчи экaнлигидaн курккaнлaргa aйтaмaнки, aхир биз мусулмoнмиз, демaк хaммaмизнинг мaксaдимиз шaриaтгa aсoслaнгaн дaвлaт куришдир. Иншолoх шундaй булaди хaм. Aссaлoму aлейкум вa рaхмaтуллoху бaрaкaту".
- Thursday, October 11, 2001 at 21:01:09 (МСД)



Нурбек: М.Сoлихнинг Тoлибoн фaнaтиги экaнлигини хoзиргaчa яхши билмaс экaнмaн, кaни энди М.Сoлих жaнoблaри бугун Абдурaшид Дустумнинг oлиб бoрaятгaн миллий курaшини хaм мaдх килсa, севинчли хoл булгaн булaр эди. Aфсуски, ундaй эмaс экaн. Нахoтки, сиз Тoлибoннинг уз кaрдoшлaрингизгa уткaзгaн зулмлaрини курмaсдaн келaсиз. Шaхсaн мен Тoлибoнни aслo тaсвип килмaймaн, бу дегaним ислoмгa кaршимaн дегaним эмaс, гaпнинг лундaси шуки, мен Тoлибoндaн хaм aввaл мусулмoн эдим, ундaн кейин хaм шундaй кoлaмaн.

Рахмaт Aбдурaхим Пулaтгa, уз фикирлaрини бaён килгaни учун. Aндишa килмaнг, бу сахифани, биттаси aйтгaндaй, 5 эмас, куп кишилaр зиёрaт килишaди.
- Friday, October 12, 2001 at 09:56:53 (MSD)


«БИРЛИК»НИНГ ИНТЕРНЕТ ХАБАР МАРКАЗИДАН

Каршида аёлларнинг намойиши
4 сентябрь куни Карши шахрининг бош майдони – Мустакиллик майдонида диний куз караши учун камокка ташланганларнинг аёллари йигилиб норозилик акцияси утказдилар. Йигилиш эрталаб соат 10да бошланиб 11гача давом этди. Уларнинг каршисига хокимият вакиллари чикиб ичкарига, мажлислар залига таклиф килишди. Аммо аёллар киришни истамадилар. Соат 11ларда милиция ходимлари бакириклар остида аёлларни автобусларга ортиб Карши шахар Ички Ишлар Бошхармасига олиб келишди ва бу ерда улардан норозиликлари сабаби баён хилинган тушунтириш хати олишди.

Шу вокеаларни кузатиб турган хукук химоячиси Тулкин Кораев хам аёллар билан бирга олиб кетилди. Тулкин Кораев билан булган сухбат давомида Карши шахар ИИБ бошлиги муовини Нормахмат Давиров хукук химоячиларининг Усама Бин Ладенга муносабати, мазкур норозилик актининг келиб чикишига бевосита унинг алокаси бор-йуклиги билан кизикди. Унинг назаридан Тулкин Кораевнинг «Бирлик»га аъзолиги масаласи хам четда колмади.


Хизбутчи болаларим, кайдасиз?
Нормат Ражабов кексайиб колган чогида иики нафар углининг хасратидан куйиб юрганлардан. Унинг икки нафар угли, Рахимжон ва Рафиклар, диний экстремизмда айбланиб, бири 11, иккинчиси 12 йиллик камок жазосини утамокдалар. 26 сентябр куни отахон Узбекистон Инсон Хукуклари жамияти Кашкадарё вилоят булимига шикоят билан келди ва болалари суд залидан олиб кетилгандан бери улардан хеч бир хабар йуклигини айтди. Уларни уйдирма айблар билан камашни койиллатиб куйганлар ака-уканинг кайда сакланаётганлигини маълум хам килмаптилар. Отахон фарзандлари догида куйиб Тошкентга томон кетди.


Жиззах маршруткасидаги вокеа
Жиззахлик мухбиримиздан: 29 август куни шaхaр судигa бoрaётгaн эдим. Мaршруткaдa (РAФ) ёнимдa утиргaн бир эркaк киши, куринишидан укитувчигa ухшaйди, кулидaги хужжaтлaрни титкилaб кетяпти. Менинг хам беихтиёр уларга кузим тушиб турипти. Куккисдaн унинг когозлари ичида Абдурахим Пулат вa Жaхoнгир aкaларнинг Интернетдaн oлингaн рaсмлaрини куриб кoлдим вa узр сурaб, aтaйлaб, булaр кимлaр деб сурадим. «Бу инсoнлaр мен учун кaдрли, мустaкилликнинг aсoсий курaшчилaри, рaсмлaрини куриб келaжaккa ишoнчим ёкoлмaйди, - деди у киши ва кушиб куйди, - дaвлaтимизни тaмoм килдику, хoзирги «oтoхoн». Тaнишишгa хaм улгурoлмaй кoлдим. «Эй, тухта, тухта, келиб кoлибмaнку», - деб вилoят кaсaлхoнaси oлдидa тушиб кoлди у одам. Бир хурсaнд булдим. Aхир бундaй инсoнлaр минг-минглaб.


Оналарнинг норозиликлари давом этмокда
4-сентябрь куни «Хизб-ут-Тахрир»га мансубликда айбланиб, узок муддатларга озодликдан махрум этилган исломий йигитларнинг оналари, кариндош-уруглари ва фарзандлари уз якинларини озод этилишларини талаб этиб, Тошкент шахар Хокимияти биноси атрофига тупландилар. Ушбу норозилик актига тупланган аёллар 35 нафарни ташкил этди. Яна 30 аёл Хокимият биноси олдига етиб келмасданок милиция тарафидан ушлаб олиб кетилди. Кейин 35 аёл хам милиция булимларига олиб кетилди.


ЕХХТнинг офисида «Бирлик» билан учрашув
6 сентябрда «Бирлик»нинг 8 нафар таникли намояндаси Европда Хавфсизлик ва Хамкорлик Ташкилотининг Узбекистондаги рахбари жаноб Ганчо Ганчев билан учрашди. Учрашувда ЕХХТ рахбариятига май ойида такдим этилган «Бирлик»нинг «ЕХХТ аъзоси мамлакатларга Мурожаатидан» кейин утган вакт ичида кандай конкрет ишлар килингани ва килиниши керак булган ишлар тилга олиниб, мухокама килинди.

Бу кунда, дейишди учрашувга келган мухолифатчилар, бир неча йилдан бери хал этилмаётган муаммога, яъни мухолифат ва хукумат уртасида конструктив мулокат урнатилмаётганига халкаро ташкилотлар, жумладан ЕХХТ хафсаласизлик килаётгани жуда ачинарли холдир. Бир неча маротаба килинган мурожаатларга карамай, инсон хукукларини химоя килиш ташкилотлари руйхатга олинмаётганига хам ЕХХТнинг бефарклиги, баъзи доираларда, Узбекистон хукуматининг халкаро битимларга риоя этмасликка ва умуман, демократик принципларни хурмат килмасликка асосланган позициясини ЕХХТ куллаб-кувватлаяпти, деган фикр уйготмокда. Токи хукук химоячиси ташкилотлар хукумат томонидан тан олинмас экан сиёсий мухолиф ташкилотларнинг фаолиятини тиклаш, бир огиз суз билан айтганда, Узбекистонда бирон-бир ижобий узгариш килиш хакида гап хам булиши мумкин эмас. Биринчи кадам сифатида, Узбекистон Инсон Хукуклари Жамиятининг (УИХЖ) якин кунларга мулжалланган Курултойини расмий утказишга ва колаверса уни хукумат тарафидан расман тан олинишига эришмок керак.


Пес песни Ослода топди
Каримов томонидан туздирилган «Эрк» партиясининг раиси Салой Мадамин ва Совет замонларидан бери хокимиятниг «нозик» топширикларини бажариб келаятган, 1996 йилдан бери хукуматнинг «чунтак» ташкилоти – Шахс хукуклари комитетининг раиси Марат Зохид охирги ойлар ичида уч марта Ослода учрашишди. Тугрими-нотугрими, хархолда хукумат тарафидан расман террорист деб эълон килинган «53-54» лакабли «Эрк»чи билан Марат Зохиддек одамнинг учрашуви Узбекистон хавфсизлик хизматининг санкциясисиз утказилмаганига хеч шубха йук.

Марат Зохид Салой Мадаминга килган ишлари, хусусан Тохир Йулдош билан килган хамкорлиги учун Каримовга узр тилаб хат ёзиш таклифини етказган, аммо бундан олдин Узбекистон Ислом Харакатини террорист ташкилот сифатида коралаши ва «Бирлик»ка карши олиб бораятган курашини кучайтириши лозимлигини билдирган. «Эрк»чи факат охирги масаладагина розилигини билдириб, колганларини бироз уйлаб куриши кераклигини айтган. МХХ лозим топса, учрашувлар давом этса керак.


Узбекистонлик хукук химоячилари АКШда
АКШ давлат департаменти уз мамлакатида Узбекистонга боглик масалалар билан шугулланувчи ташкилотларни Узбекистондаги ахвол билан хар томонлама таништириш максадида 5 кишилик гурух учун АКШда 20 кунлик танишув-танитув саёхати уюштирди. Бу гурухга кирувчилар: «Бирлик»чи хукук химоячилари Васила Иноятова, Ахмад Абдуллаев, Музаффармирзо Исхоков; Бухородаги Гуманитар Хукук Марказининг раиси Шукрат Ганиев; Тошкентлик адвокат Ирина Микулина. Гурухнинг саёхати 29 сентябрь куни Вашингтондан бошланди ва 21 октябрь куни Нью-Йоркда тугади.


«Бирлик»чи шоир Юсуф Жума камалди
Узбекистон Ёзувчилар уюшмаси аъзоси, «Бирлик»чи шоир Юсуф Жума 23 октябрь куни Узбекистон Миллий Хавфсизлик Хизмати ходимлари тарафидан хибсга олинди. Уйида тинтув утказилган. Тинтувда кулга тушган барча шеърларини, хатто кизининг ёзган шеърларини хам олиб кетаётган оперлар «кизинг хам куради хали курадиганини» деб дук-пуписа килишган. Камашга сабаб килиб шоирнинг кандайдир сайтларда (www.birlik.net ва www.harakat.net булса керак) шеър ва маколалари чиккани айтилипти ва унга карши Жиноят Кодексининг 159 моддаси билан жиноят иши кузгатилипти. Юсуф Жума хозир МХХнинг Бухоро вилояти булимининг ертуласида.

Узбекистон Ёзувчилар уюшмасининг раиси Абдулла Орипов Юсуф Жуманинг такдири хакида суриштириб куришга ваъда берибди. Лекин на Абдулла Орипов на бошка ёзувчилар узларини «бокиб» келаятган хукуматдан утдан курккандек куркканлари учун касбдошларини химоя килишмасликлари аник.

Хукук химоячиларнинг тахмин килишича, Юсуф Жуманинг камалишининг асосий сабаби унинг узи яшайдиган Бухоронинг Коракул туманида уюшган жиноятчиликка карши олиб бораятган очик кураши булган. Юсуф Жума уюшган жиноятчиликка махаллий ва республика прокуратура ва милицияси ходимлари хам аралашганини фактлар билан исботлаб берган, бу хусусда Тошкент идоралари хам хабардар килингач, баъзи майдарок жиноятчилар жавобгарликка тортилган. Туман прокуратураси ва милициясида ишлаб, жиноятчи гурухлар билан алокаси бор одамлар Юсуфни доимо куркитишга харакат килганлар ва ундан бу фаолиятини ташлашни талаб килганлар. Шоир йулидан кайтмагач, куринишидан, МХХдаги хамтовок-ларининг кули била унинг овозини учиришмокчи.


Пайгамбар ёшини камокда каршилаган аёл
30 октябрь куни Тошкент шахар Шайхонтовур туман суди М.Мирзохидов раислигида Мирходиева Фотиманинг устидан суд бошлади. Пайгамбар ёшини шу кунларда Тошкент 1-сон камокхонасида каршилаган бу аёл, шу йили 4 сентябрь куни фарзандларига нисбатан зуравонликларни бас килишни талаб килиш учун хокимият биносига келаётганда камокка олинганди. Икки фарзанди 20 йилга хукм килинган ва бундай адолатсизликдан норозилигини яширмаган Ф.Мирходиева илгари хам бир неча маротаба 3 кундан 30 кунгача маъмурий тартибда хибс килинган. 20 чоглик куролланган милиция ходимлари уйига бостириб кириб тинтув утказган куни Фотима аянинг уйидан 13 дона Хизб-ут-Тахрир варакаси ва «Харакат» журналининг 2000 ва 2001 йилга оид 27-30 сонлари топилган. Суд раисининг «Булар узингизга тегишлими?» деган саволига Ф.Мирходиева «Барчаси меники ва уларни укишдан хеч качон узимни тухтатмайман», дея жавоб берди.